Sadnja Maline

Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Pre svega pri jesenjem sađenju koriste se izdanci maline koji su pre kratkog vremena izvađeni iz matičnjaka za proizvodnju izdanaka. Sadnice maline posađene u jesen ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturama zemljišta iznad tačke mržnjenja one tokom zimskih meseci razvijaju korenov sistem. Zbog toga malinjaci zasađeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snažne izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod.
Kasno u proleće sadi se malina koja je dugo vreme provela u trapovima. Ako je proleće sušno a nema mogućnosti da se malinjak redovno zaliva onda je prijem sadnica veoma slab.

Sađenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je nego sađenje maline u proleće ako je zemljište pogodno za rad a temperature nisu ispod tačke mržnjenja. Crne i purpurne maline uvek se sade u proleće, jer se tek tada vrhovi izdanaka ožile, podrazumeva se da ovo sađenje treba obaviti što ranije u martu, dok još nije krenula vegetacija.

Izbor Sadnog Materijala

Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek eksploatacije zasada.

Razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji će se eventualno postavljati. Razmak između redova kreće se od 2,4 – 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora između redova za neometano košenje, prskanje i berbu. Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost ukoliko je broj redova veći i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavisnosti od bujnosti. Uopšteno govoreći, malina se gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor između primarno posađenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što je „Titan“ i kod sorti purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja.

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između redova podeljeno sa 0,9 m između sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.

Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodni (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogodišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i rađaju sledeće godine. Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cvetavaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao i na povećanje dimenzije ploda.

Dvorodne sorte rađaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plodonošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog radjanja dužinom celog izdanka, kod sorti kao što su „Autumn bliss“ i „Polka“. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao što je „Heritage“, rani mrazevi mogu da utiču na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodišnjih izdanaka u rano proleće. Plodovi sorti koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu, čvršćeg su mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da će usled manipulacije i transporta pokazati znake oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije među sortama. Tržište takođe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, uključujući i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe. Plodovi ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled nepažljivog rukovanja deformišu.

Priprema Izdanaka Maline Za Sadnju

Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah posle vađenja. To često nije moguće pa je sadnice najbolje čuvati u trapovima i hladnjačama , da bi se sačuvale od isušivanja izmrzavanja i mehančkih oštećenja. Ako izdanci duže vreme provedu u transportu, treba žile odmah pri prispeću potopiti u vodu, ostaviti u njoj 24 sata pa onda saditi.

Za sađenje se koriste izdanci čiji je identitet sorte poznat i koji su garantovano zdravi (sertifikovani sadni materijal). Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih žila, pri čemu je svaka od tih žila duga 12-20 cm i sa što više sitnih žila. Na sadnici treba da bude što više očuvanih pupoljaka, a žile na preseku sveže i svetle boje.

Pre sađenja žile se skrate na ¼ i potope u razređenu kašastu smešu od vode i jednakuh delova goveđe balege i ilovače uz dodavanje  nekog dezinfekcionog sredstva npr. Previcur (0,25%) ili Benomil (0,1%). Zeleni izdanci se retko koriste za podizanje malinjaka.

Načini Sađenja I Sistemi Gajenja Maline

Malina se može gajiti u obliku različitih sistema u zavisnosti od uslova sredine, sorte i odabrane agrotehnike. Najčešće se primenjuju sledeći sistemi gajenja:

Sistem žbuna sa kvadratnim rastojanjem
Sistem žbuna sa pravougaonim rastojanjem
Sistem pantljike
Sistem žive ograde

SISTEM ŽBUNA SA KVADRATNIM RASTOJANJEM

Razmak sadnje 1,5 × 1,5 m do 2,5 × 2,5 m što zavisi u našim klimatskim uslovima od bujnosti sorte i radnog zahvata mašine za obradu. Na jedno sadno mesto sadi se jedna sadnica, a ređe 3-4. Pri dovoljno velikom kvadratnom rastojanju može se vršiti obrada u dva pravca. Pri ovom sistemu gajenja stane mali broj sadnica po jedinici površine. Ovaj sistem gajenja može se koristiti na ravnim površinama i površinama sa blagim nagibom.

SISTEM ŽBUNA SA PRAVOUGAONIM RASOJANJEM

Rastojanje između redova iznosi 2,5-3 m a u redu 1-1,5 m. Ovde se takođe na jedno sadno mesto stavlja jedna sadnica ređe više. Prvih godina moguća je unakrsna obrada dok kasnije može se obrađivati samo međuredno rastojanje. Pri pravougaonom rastojanju prinosi su nešto veći u odnosu na kvadratni sistem.

SISTEM PANTLJIKE

Kod ovog sistema rastojanje između redova se kreće 2,5-3 m , a u redu 0,30-0,50 m. U praksi se sreću sistem širokih pantljika 60-90 cm, i sistem uskih pantljika 30-40 cm.

Sistem širokih pantljika ima nekoliko mana . Pošto u širokoj pantljici izbija veliki broj izdanaka to je u njoj obrada nemoguća. Rodne grančice su u sredini redova preguste, pa berači teško uočavaju plodove. Izdanci su slabi često se savijaju pa se plodovi prljaju. Kvalitet plodova je slabiji ali su prinosi veliki. Sistem velikih pantljika nije za preporuku.

Sistem uskih pantljika je pogodan za gajenje maline. Redovi su udaljeni 2,5-3 m, a širina reda je 30-40 cm. Rastojanje između redova zavisi od radnog zahvata mašine koje se koriste za obradu, kao i od bujnosti sorte u zasadu. Broj izdanaka po hektaru je srazmerno veliki pa se dobijaju i visoki prinosi. Malina gajena po ovom sistemu dobro rađa, a plodovi su kvalitetni.

SISTEM ŽIVE OGRADE

Razmak sađenja je 2,5-3m izmedu redova i 0,25-0,5m u redu. Gajenjem maline po sistemu žive ograde postižu se dobri rezultati, utrošak radne snage je mali, zaštita laka, prinosi veliki, a kvalitet ploda dobar. Na sadno mesto se sadi jedan a ređe po dva izdanka. Širina pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, žbunovi su međusobno razmaknuti, pa je moguća obrada oko njih a osunčavanje izdanaka je dobro.

T naslon

Naslon Za Malinu

Izdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji da bi se to sprečilo postavljaju se nasloni. Kod sistema žbunova koristi se kolje 200 × 5 cm, a kod pantljike i žive ograde 200 × 10 cm. Između direka postavlja se pocnikovana žica 2-3 mm.

Direci (stubovi) mogu biti od drveta (bagrem,hrast), gvožda ili armiranog betona. Drvene direke treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku čorbu ili premazati masnom bojom. Gvožde se zaštićuje od korozije osnovnom i masnom bojom. Direci se pobijaju u zemlju na 8-10m jedan od drugog.

Pojedini navode da je bolje stubove odmah postaviti nakon sadnje jer je lakše nego kada maline porastu.

Naslon može biti:

Sa jednom žicom na visini 1,20-1,50m, za koju se vezuju izdanci.
Sa dve žice jedna ispod druge na 60 i 120 cm, između koih se provlače izdanci i vezuju za gornju žicu.
Sa dve žice u istom nivou na 100 do 120 cm između kojih se uvlače izdanci ostavljeni za rod rastojanje između žica je 30-40 cm, koje se postiže zakivanjem daščice za direke i žice za daščice.
Sa četri žice od kojih su po dve na istom nivou na 60 cm i na 100-120 cm izdanci se uvlače između žica koje su udaljene 30-40 cm.

V špalir

V-ŠPALIR

Sistem koji se preporučuje kod gajenja višegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20- 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvršćuju se dva reda žice. Prvi red žice postavlja se na visini od 70 – 80 cm, a drugi na visini 160 – 170 cm, uz razmak od 60 -70 cm izmedu žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba,dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

VERTIKALNI NASLON

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak između redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25 – 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 × 12 × 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špalira. Uprvom slučaju postavlja se poprečna letva širine 60 – 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 – 60 cm pričvršćuje se na približno ⅓ do ½ visine dvogodišnjih izdanaka. Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka.

Kod I špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

Preuzeto sa sajta Agronomija, dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćen tekst : “Priručnik za proizvodnju maline”