Nega Zasada Maline

Nega Mladog Zasada

Posle sađenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola. Međuredna rastojanja u malinjaku potrebno je oprašiti mašinama, a u redovima ručno. Narednog proleća prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama. Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, uništavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i zaštiti mladih biljaka od bolesti i štetočina. Najvažnije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji će u drugoj godini doneti rod. Ako se posadi u novembru, malina već u prvoj godini može da donese rod, koji pokriva troškove proizvodnje.

Nega Zasada U Periodu Plodonošenja

Nega maline u rodu počinje rano u proleće druge godine po sađenju i traje sve dok su maline produktivne. U periodu rodnosti malinjaka primenjuju se sledeće agrotehničke mere:

obrada zemljišta
uništavanje korova
đubrenje
navodnjavanje
prihrana
u godini sadnje: prihrana sadnica,suzbijanje korova,održavanje međurednog prostora
orezivanje i zaštita od nepovoljnih metereolških činilaca

 
Svrha sviha svih ovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snažnih , rodnih izdanaka koji su u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.

Obrada Zemljišta U Malinjaku

Treba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedila dovoljna količina vlage u zemljištu, jer izdanci rastu a plod se razvija u toku proleća i leta, kad često nedostaje vode. Vlažnost više od drugih činilaca utiče na krupnoću ploda, pa prema tome i na prinos. Brižljiva obrada je najefikasnije sredstvo da se sačuva vlaga u zemljištu. Početak obrade zemljišta pada rano u proleće čim se zemljište dovoljno prosuši. Zemljište treba plitko i često obrađivati mašinama prvenstveno traktorom između redova, a ručno u redu da bi se sprečio razvoj korova i stvaranje pokorice. Malina ima plitak koren te prilikom obrade trebamo voditi računa da obrada bude plitka najviše do 10 cm kako se korenov sistem nebi oštetio. U našim uslovima preporučuje se da se malinjak obradi pet puta:

prvi put u martu pošto se sneg otopi
drugi put sredinom aprila
treći put početkom maja- pre početka cvetanja
četvrti put početkom juna-pre početka berbe
peti put u drugoj polovini jula ili početkom avgusta-posle završetka berbe

 
Obrada malinjaka se kombinuje sa gajenjem kultura za zelenišno đubrenje kao što su facelija i lupina. Ove biljke se seju u septembru a u junu naredne godine, u cvetu plitko se zaoru na dubinu od 10 cm ili tanjiranjem unesu u zemljište. Facelija i lupina su osetljive prema mrazu te nemogu da zakorove malinjak. Ako se u malinjaku ne primenjuje zelenišno đubrenje onda posle đubrenja stajnjakom ili mineralnim đubrivima treba zemljište poorati ili potanjirati na dubinu od 10 cm, najbolje krajem oktobra.

Narednog proleća ciklus obrade zemljišta se ponavlja.

Đubrenje Maline

Od svih voćaka malina uzima najviše hranljivih sastojaka iz zemljišta. Malina zahteva velike količine organskih materija u zemljištu. Da bi se to postiglo potrebno je svake godine uneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta. Unošenjem organskih materija u zemljište poboljšava se njegov vodni, vazdušni i toplotni režim. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su kalijum ,fosfor i azot.

Kalijum

Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke, a mezofil između nerava je crvenkastomrk. U slučaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju ka naličju. Malina zahteva najviše kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja ploda. Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba đubriti svake godine sa 200-400 kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova đubriva treba dodavati malinjacima u jesen prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini. Za malinu u rodu je bolje đubrivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer se pri višegodišnjoj primeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemljištu čije dejstvo može biti toksično.

Azot

Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i žućkastozeleni, pa otpadaju rano u jesen. Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih grančica. Usled viška azota izdanci su prebujni i sočni, a internodije vrlo duge. Takvi izdanci obrazuju veliki broj rodnih grančica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi niži nego kod normalne snabdevenosti. Listovi maline su pri višku azota široki i tamnozeleni, a plodovi sočniji i teže podnose transport. Dozrevanje izdanaka je otežano te mogu da stradaju od mraza. U zavisnosti od pH zemljišta, količine organskih materija, meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike vrši se izbor i određivanje količine azotnih dubriva. Nitromonkol treba koristiti na zemljišta čiji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemljišta gde je pH iznad 6. Pomenuta đubriva daju se u količinama 200-400 kg/ha, s tim što se zemljištima slabije obezbedenim organskim materijama daje više azota i obrnuto.

Fosfor

Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline. Međutim za razliku od azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao činilac koji ograničava proizvodnju maline. Ako se u pripremi zemljišta za malinjak unesu dovoljne količine fosfornih đubriva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba đubrenjem održavati taj nivo.To se postiže đubrenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svake treće godine. Osim kalijuma, azota i fosfora može se u malinjaku javiti i nedostatak gvožđa, mangana, sumpora i bora.

Gvožde

Nedostatak gvožda ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahvaćeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka.

Sumpor

Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva duž nerava. Nedostatak se ne pojavljuje ako se malinjak đubri amonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom.

Bor

Prvi simnomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zakašnjenju otvaranja pupoljaka, a u težim slučajevima pupoljci uopšte ne kreću. Nedostatak bora se može ukloniti primenom boraksa u koncetraciji od 40-50 kg/ha. Ovu količinu boraksa valja izmešati sa desetostrukom količinom peska ili suve zemlje pa onda rasturati po malinjaku.

Navodnjavanje Maline

Za normalan porast izdanaka i razvoj ploda maline neophodno je da zemljište bude dobro snabdeveno vlagom od marta do sredine jula, ili tačnije od početka vegetacije do završetka berbe. U našim uslovima

prvo navodnjavanje se vrši-sredinom aprila
drugo –početkom maja
treće početkom juna tačnije 12-14 dana pre početka berbe
četvrto krajem juna, odnosno u vreme pune berbe
peto –sredinom jula posle završetka berbe

Posle svakog navodnjavanja(izuzev četvrtog) malinjak treba obraditi, da bi se koristila pokorica i sačuvala vlaga u zemljištu.

Zasad malina se uobičajeno navodnjava sistemom kap po kap. Savremeni sortiment maline na precizno navodnjavanje reaguje izrazitim povećanjem prinosa, ali i kvaliteta i čvrstine plodova. Pravilno navodnjavanje se takođe pozitivno odražava i na potencijal rodnosti u narednoj sezoni. Neadekvatan vodni režim bitno komplikuje mineralnu ishranu i normalno funkcionisanje nutritivnih ciklusa u zemljištu.

Dubina i građa korenovog sistema određuju umnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema maline.

Bez obzira što korenov sistem dostiže dubinu i do 175 cm (Makosz, 1986) glavni deo korena raste neposredno u površinskom sloju zemljišta (Slovik, 1973.; Makosz, 1986). Po nekim drugim autorima, glavni koren dopire u dubinu do čak 2,5 m, ali jegotovo 70 % ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljišta od 25 cm, a čitavih 90 % do dubine od 50 cm, što ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. Najveći deo vode malina usvaja korenovim sistemom iz površinskog sloja zemljšta do dubine od desetak centimetara. U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode, jer malina ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja, odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja.

Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljštu, čak i u slučajevima pojave kratkih sušnih perioda, što se veoma negativno odražava na porast i prinos. Kritičan period za nedostatak vode u zemljišu jeste faza cvetanja, porasta i sazrevanja plodova. Na navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova.

S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji malina u Srbiji poželjno je da se laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm, postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. Prema mehaničkim osobinama zemljišta u našim glavnim malinogrjima, najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijih proizvođača, visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m.

Treba stalno imati na umu, da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema, pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm, kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada maline. Činjenica da malina spada u useve koji za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje, zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti, prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm.

Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap povećava prnos maline 2,4 do 19,2% u poređenju sa navodnjavanjem orošavanjem. Na lakšim zemljištima zalivne norme su niže, a intervali između zalivanja kraći. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma lakom zemljištu, sa nižim sadržajem humusa (1,9%) u uslovima Poljske dobijene su značajne uštede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistem orošavanja. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godišnjem nivou na samo 203 mm što je doprinelo, povećanju prinosa, krupnoće i kvalteta maline, sadržaju šećera i vitamina. Od ukupno usvojenih količna vode u navodnjavanju zasada maline sistemom kap po kap na lakšim zemljištima, solidno obezbeđenih organskom materijom, prosečno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh količina vode, iz sloja dubne 10 do 20 cm još 25 % , potom iz sloja dubine 20 do 30 cm još 19 %, dok se iz podoričnog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi (Rolbiecki et al., 2002). U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da se intenzivnim navodnjavanjem postigne što veća krupnoća plodova, a da se ne pretera pogledu broja i bujnosti izdanaka za sledeću sezonu. Tenziometri su idealni sa stanovišta kontrole veličine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voća uopšte (Hoppula i Salo, 2007), jer na bazi određene predzalivne vlažnosti (-150 hPa; -300 hPa i -600 hPa) možemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje), ali i čvrstina plodova i učešće rolenda može biti visoka. Obilno navodnjavanje naročito treba izbegavati kasno tokom sezone da ne bi došlo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu, tako da sadržaj vlage na tenyiometra bude u okviru sile držanja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo, 2006). Navodnjavanjem zasada mailne u Čileu Gurovich (2008) je na bazi potencijalne evapotranspiracije, karakteristika zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje razvio specifične modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealne krupnoće i čvrstine ploda na racionalnim i održivim osnovama.

Navodnjavanje nije jedini način da se utiče na vodni režim maline. Drugi veoma važan aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982, Makosz 1986, Stojanowska 1986, Rechnio 1989 i Lipecki 1992). Osim što se smanjuje evaporacija sa slobodne povrđine zemljišta, eliminišu se korovi I gubici zemljišne vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986, Rechnio 1989, Lipecki 1992). Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo veće prinose kod zasada na foliji, u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida.

Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malč folijom u punom vegetativnom porastu, onda ni padavine od 20 mm ne mogu značajno prorediti uobičajenu dinamiku navodnjavanja, već eventualno odložiti zalivnu normu za dan ili dva. Zahvaljujući činjenici da su supstrati na bazi treseta, ili kokosove kore i vlakna idelani sa aspekta ukorenjavanja, onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l zapremine po biljci. Kod zemljišta srednjeg mehaničkog sastava rastojanje među emiterima može biti i do 50 cm. Vrlo je značajno da se zbog promene u distribuciji zemljišne vlage, novi izdanci za narednu godinu javljaju isključivo u zoni reda, što smanjuje količinu rada u njihovoj kontroli.

Prihrana

Prema ispitivanjima Jaroslavceva, (1987) malina za bazični prinos od 8 t/ha uključujući ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara, iz zemljišta u proseku iznese 50 kg/ha N, 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. Mineralna ishrana zavisiće od obezbeđenosti zemljišta najvažnijim makroelemntima i njihove pristupačnosti biljkama, katakterisitikama klime određenog proizvodnog područja i meteorološkim uslovim u datoj proizvodnoj sezoni, agrotehničkih i pomotehničkih mera koje se praktikuju, ali i od specifičnosti određenih sorti. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljišnog rastvora, kako kod kiselih, tako i kod alkalnih zemljišta, u slučajevima nepristupačnih formi određenog makroelemenata, neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva, ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta, korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva, neophodnih za normalan porast i razviće, čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata.

Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan za prinos i kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na sušu i zimske razeve.

Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće. Preporučuje se da se svake druge godine vrši testiranje sastava zemljišta i lišća, kako bi se optimalizovao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od 45 – 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeđuje se ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu veštačkih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva načina. Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama. Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljištima. Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, biće vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). Dvorodne sorte traže više azota, zbog intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78 kg/ha čistog azota godišnje. Što se tiče jednorodnih sorti, jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sorti može biti isti kao kod jednorodnih. Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne. Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje đubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih, jer višak azota utiče na odlaganje zametanja, i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva.

Nega Zasada U Godini Sadnje

Navodnjavanje

Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem očuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbolje se vrši tenziometrom.

Prihrana Sadnica

U godini sadnje veštačko đubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 – 39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da đubriva u prahu mogu da “sagore” mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeđuje 39 kg/ha čistog azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim veštačkim đubrivima dat je u tabeli. Ne zaboravite da količinu veštačkog đubriva treba da izračunate samo za površinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna širina leje sa zasadom 1,5 m a između redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno 1/3 od količine đubriva koju biste upotrebili za čitav hektar – prim. ur). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti drugo đubrenje u avgustu. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditi da primena veštačkih đubriva nije neophodna u godini sadnje, naročito na težim zemljištima.

Hemijska formula i procenat azota u veštačkim đubrivima koja se koriste
VEŠTAČKO ĐUBRIVO HEMIJSKA FORMULA AZOT %
Kalicijum nitrat Ca(NO3)2 15
Amonijum nitrat NH4NO3 34
Urea CO(NH2)2 46.6
Amonijum sulfat (NH4)2SO4 20.5
Kalijum nitrat KNO3 13
Amonijak NH3 82
Natrijum nitrat NaNO3 16
Stajnjak promenljiva 1-15

Suzbijanje Korova

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite malč, a ne herbicide. U godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvođača. Herbicid setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim neće dati zadovoljavajuće rezultate. Pokušajte da održite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi trebalo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se malčiranjem može stimulisati trulež korena.

Održavanje Međurednog Prostora

Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i oslobođen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje organskih materija i, generalno, doprinose održavanju i privlačnijem izgledu malinjaka. Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis)) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati samostalno. Treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. Površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprečilo. Sezonski površinski usevi, kao što su raž, ražne trave i ječam, takođe se svake godine mogu posejati između redova, i tada služe kao prirodni malč. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema maline.

Rezidba Maline

Izdanak crvene maline živi dve godine. U prvoj godini dostiže svoju punu visinu a u drugoj godini donosi plod i ugine. Koren maline je višegodišnji, i na njemu se svake godine stvaraju novi izdanci. Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u prvoj godini bez intervencija. U martu druge godine kad prođe opasnost od mrazeva vrši se orezivanje. Uklanjaju se svi slabi izdanci, a po potrebi i neki jači, tako da u žbunu ostane 5-7 najsnažnijih , dobro raspoređenih izdanaka. Izdanci koji su ostavljeni za rod skraćuju se na visinu od 120-150 cm ,što zavisi od bujnosti sorte i vlažnosti sredine. Izdanci se skraćuju toliko da bi mogli da ostanu uspravno pod teretom roda. Ukoliko u špaliru ima izdanaka sa prevremenim bočnim grančicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bočnih grančica, ujednačene debljine i bez prisutnih znakova obolenja. Oštro skraćivanje izdanaka u proleće ima više nedostataka. Prinosi se smanjuju,a krupnoća plodova ne povećava, novi izdanci mogu da zaklone rodne grančice pa je berba otežana, plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju. Kad se završi berba u drugoj polovini jula, dvogodišnji izdanci crvene maline se orežu do zemlje (koji su doneli rod), da bi se pružilo dovoljno prostora za porast novih izdanaka.

Zelena Rezidba Maline

Izvodi se u periodu vegetacije “Ariljski metod” (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) može da obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za navodnjavanje – ne može se bezuslovno primenjivati!!!

Berba Maline

Plodovi maline ne sazrevaju jednovremeno. Zato se berba obavlja u više navrata i traje tri do četri nedelje.Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu ali se time omogućuje snabdevanje tržišta svežom malinom. Početak berbe maline zavisi od sorte ,meteoroloških prilika i primenjene agrotehnike.U našim uslovima malina počinje da zri sredinom juna a berba se završava sredinom jula. Osim letnje berbe remontne sorte donose plod u jesen u septembru ili oktobru. Prinosi jesenje berbe iznose 20% onoga što se bere u leto.

Razlika u zrenju između ranih i poznih sorti je 12 dana. Malina se bere kad je plod dobio karakterističnu boju sorte i kada se lako odvaja od cvetne lože, ali se ne gnječi. Plodovi se beru bez cvetne lože i peteljke. Plodove maline treba brati svaki drugi dan u toku pune sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda svaki dan. Plodovi se beru veoma pažljivo,da bi se izbeglo oštećenje ploda a zatim se pažljivo spuštaju u ambalažu. Najbolje vreme za berbu maline je rano izjutra i kasno popodne.

Pakovanje I Kvalitetni Stepeni Maline

Plodovi maline za upotrebu u svežem stanju pakuju se u ambalažu koja hvata od 0,5 do 1 kg plodova. Ova ambalaža se izraduje od parafinisanog kartona, perforiranih plastičnih supstanci ili od drveta. Veličina ovih kutija je tako podešena da se one mogu smestiti u male otvorene plitke letvarice – holandeze. Malina za smrzavanje pakuje se u dva sloja u drvene ili plastične holandeze. Veći broj slojeva otežavao bi smrzavanje plodova. Malina za pulpu pakuje se u pulpašku burad koja sadrže sumpornu kiselinu kao konzervans. Prema kvalitetu malina se stavlja u promet kao malina ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Plodovi ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju odlike karakteristične za datu sortu. Osim toga moraju biti ujednačeni po veličini, obliku zrelosti I boji.
Plodovi I kvaliteta moraju biti pravilno razvijeni ujednačeni po veličini i zrelosti i sa karakteristicnom bojom za određenu sortu. Maline ovog kvaliteta mogu imati plodove do 5% sa čašicom.
Maline II kvaliteta mogu biti neujednačene zrelosti i imati 10% plodova sa čašicom.

Transport Maline

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda smanjiće se i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajuæi pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11°C.

Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih toèkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje moguænosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Meðutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlaðenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom malinom. Poželjan je lični kontakt izmeðu prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

Čuvanje Plodova Maline

Pošto je plod osetljiv, njegovo čuvanje u svežem stanju je teško i kratkotrajno. Sveži plod maline se može čuvati 10-14 dana u hladnjači na -0,6 do 0 stepeni °C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85-90 %. Danas se malina sve više smrzava u obliku pojedinačnih plodova rolen roba i tako pripremljena čuva do upotrebe. Ovaj postupak se sastoji iz:

1-prethodnog hlađenja plodova do 0 °C

2-dubokog smrzavanja na -35 do -45 °C

3-cuvanja plodova na -18 do -20 °C

Duboko smrznuti plodovi maline mogu da se cuvaju veoma dugo na -18 do -20 °C.Ovi plodovi posle odmrzavanja mora da se upotrebe za kratko vreme.

Preuzeto sa sajta Agronomija, dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćen tekst : “Priručnik za proizvodnju maline”