RS

oko 1 marku, a neko je plaćao 1,20 maksimalno kupinu u RS

25/09/2020 - 22:25
Ljubisa

Totalom poprskas krajem septembra pa na prolece uzores.. Posadis detelinu i kosis sledece godine..

10/09/2020 - 20:53
Milan

Ne znam, ali kupina ide duboko i ima velike bočne žile. Ja kad sam vadio poneku video sam da okolo ostane puno presečenih žila. Mislim da su to sve potencijalni lastari za kasnije.

21/08/2020 - 07:30
M&K

Dali pre vadjenja kupine treba je sa necim poprskati da neizbijaju slucajno ponovo mladari dogodine?

20/08/2020 - 20:03
Krupanj okolina

Pa biće ko i za malinu.... Zbog niske cene prethodnih godina 40% ljudi ce da počupa kupinu kao i oni što su malinu, pa će jedne godine biti kupina 120 dinara i onda ćemo opet reći isplati se, sadi. A posle toga kad nas navuku biće kao i sad. Lud narod, ko i uvek može se guziti sirotinja kako poželiš

20/08/2020 - 11:57
Zupa

Kod nas isto sve u drugu klasu.Loh nes solidan kvalitet al niko ne pominje cenu.Sad uzimaju posle kako odrede cenu.Nesto stalo i zrenje.Zna li neko cime da isprskam da brze zri da bar mozemo kolicinu da naberemo. Ovako ni za kiselu vodu nemozemo da zaradimo.Mozda je resenje glifosat...

19/08/2020 - 22:01
DUGI KV

Hteo sam još da kažem da je ove godine podignuta cena rada svim radnicima zbog cene malina za 20% i sada radnici neće više da beru kupinu po istoj ceni od pre. A cena kupina je ista kao i prošle godine, čak i niža....Znači ostasmo i bez radnika!!!

18/08/2020 - 13:35
DUGI KV

U Vrdilima u hladnjaci Mondi svu kupinu stavljaju u II klasu...katastrofa!!!! Kazu "pojavili se crvi?"...i cena im je 20 ili 30din....a meni juce bralo 11 zena (sve je bilo II klasa) i nije imalo da isplatim njih tri, a o ostalom da i ne pricam....Samo buldodžer spašava srpsku kupinu koliko ja vidim

18/08/2020 - 13:31
Vilamet

Podrinje 50 i 60,ima i ko plaća 60i 70

18/08/2020 - 08:29
Milenko Z Srbija

Išlo je nešto za pijacu malo ostalo nema ko da bere ni kako ni zbog čega

17/08/2020 - 23:25
Ubacite tekst ili sliku ovde

Cancel

Podneblje Klima

Za uspevanje maline su bitni sledeći klimatski elementi:

 

Temperatura

Temperatura je veoma važan činilac koji određuje raspored biljaka maline na zemljinoj površini. Divlja evropska crvena malina i artička malina rasprostranjene su daleko na severu. U tim krajevima su srazmerno niske biljke koje pod snežnim pokrivačem podnose niske temperature do -35 °C. U odsustvu snega izdanci maline mogu da izmrznu na temperaturi od -18 do -26 °C, što zavisi od sorte i njenog fiziološkog stanja.

Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemljišta -12 do -14 °C, naročito kad nije zaštćen snegom. Kolebljive temperature u proleće mogu da pričine značajne štete izdancima. Naročito ako se smenjuju temperature iznad 6 °C i -7 °C.

Malina ne podnosi podneblja sa visokim letnjim temperaturama. Ona najbolje uspeva u oblasti sa prohladnim letom i zimama koje nisu suviše oštre. Dvorodne sorte maline su osetljivije prema niskim temperaturama nego jednorodne. U hladnim krajevima vrhovi nedozrelih izdanaka izmrzavaju.

Vlažnost

Glavni proizvodni rejoni maline nalaze se u semihumidnim i humidnim krajevima gde godišnja suma padavina prelazi 800 mm taloga , a vlaga je pravilno rasporedena u toku vegetacionog perioda. Malina ne podnosi sušu. Pri nedovoljnim količinama vlage u zemljištu i vazduhu smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste a broj izdanaka i njihova bujnost se smanjuju.Malinjak se proreduje a prinosi su mali.

Malina dobro uspeva na propustljivim zemljištima s visokim vodenim kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini šuma, koje pružaju svežinu, povoljnu vlažnost i strujanje vazduha.
Na suviše vlažnom zemljištu malina slabo raste a na zabarenom ugine. Podzemna voda ne sme da bude bliža površini više od 1 m.

Vetar

Malinu treba štititi od hladnih, suvih i olujnih vetrova. Olujni vetrovi mogu da polome izdanke maline a naročito duge rodne grančice pred berbu i u toku berbe. Blagi povetarci su korisni za malinu, jer sprečavaju ili otrežavaju pojavu gljivičnih bolesti.

Svetlost

Malina je biljka koja za uspevanje zahteva dosta svetlosti i vlage. Na severu kulturne sorte maline uspevaju na osunčanim južnim položajevima. Dok u južnim krajevima pretežno se gaje na severnim ekspozicijama. Malina daje dobre rezultate ako se gaji po sistemu žive ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna količina svetlosti. Malina teško podnosi jaču zasenu.

Zemljište

Za malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo kisela zemljišta , bogata organskim materijama, koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vlage u toku sušnog perioda vegetacije. Malina ne podnosi laka, suva ,krečna i peskovita šemljišta, a ni teška i zbijena zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode.

Za gajenje maline najpodesnije su gajnjače, blago otpozoljene gajnjače i aluvijumi. Teške smonice i teški podzoli nisu pogodni za malinu. Na krečnim zemljištima često se pojavljuje nedostatak gvožda i magnezijuma, što dovodi do hloroze lišća i otežane fotosinteze.
Za malinu su najpogodnija zemljišta čiji je pH oko 6 , tačnije ako se pH kreće od 5,5-6,5.

Orografija

Orografski činioci obuhvataju: nadmorsku visinu, položaj i ekspoziciju. U našoj zemlji plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine.

Položaj znatno utiče na izmrzavanje maline. Malinjake treba podizati na položajevima sa dobrom vazdušnom drenažom. Malina izmrzava u širokim dolinama sa uskim izlazom, u uskim uvalama, i na položajevima koji su na udaru hladnih vetrova-severac, košava, pa takve položajeve treba izbegavati pri podizanju malinjaka. Severne ekspozicije su hladnije i vlažnije od južnih, istočnih i zapadnih pa su u našim prilikama najbolje za malinu.

Preuzeto sa sajta Agronomija, dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćen tekst : “Priručnik za proizvodnju maline”

Izbor mesta , Položaja I Zemljišta Za Malinjak

Kao višegodišnja kultura malina ostaje na istom mestu 10,15 i više godina. Stoga je veoma bitno da se za malinjak odabere pogodno mesto. Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolećne temperature prouzrokuju većinu oštećenja. U našem podneblju malina daje najbolje rezultate kad se gaji na blago nagnutim do 10% severnim ekspozicijama. Na takvim položajima ne zadržava se voda i hladan vazduh, dok je snežni pokrivac obično dugotrajan. Previše nagnuti položaji preko 10% i polžaji izloženi jakim vetrovima nisu pogodni za malinu, jer nisu dovoljno vlažni, mehanizacija radova u malinjaku je otežana, a rodne grančice i izdanci često se lome pri udaru jakih vetrova.Poželjno je da u zasadu bude dobra cirkulacija vazduha jer umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takode mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

Izbor Zemljišta Za Malinjak

Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.

Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije.

Priprema Zemljišta

Priprema zemljišta treba da obezbedi normalan prirast izdanaka i obilnnu rodnost maline. Pošto je malina višegodišna biljka, priprema zemljišta mora da se obavi pravilno i blagovremeno. Priprema zemljišta za podizanje malinjaka obuhvata:

uništavanje korova
vađenje kamenja žila i panjeva
đubrenje
oranje
poravnjavanje i usitnjavanje površine
kao i parcelisanje zemljišta

 
Ako je zemljište zakorovljeno dugovečnim korovskim biljkama, onda posle skidanja preduseva, u junu zemljište treba tretirati nekim herbicidom radi uništavanja korova. Priprema nezakorovljenog zemljišta može da počne 1-2 meseca pre početka sadenja maline.

Pošto se zemljište očisti od korova, kamenja ,žila i panjeva, pristupa se đubrenju odnosno unošenju organskih i mineralnih đubriva. Količina đubriva zavisi od tipa zemljišta i njegove plodnosti. Količina stajnjaka kreće se od 20.000-60.000 kg/ ha, super fosfata 500-600 kg/ ha, kalijum- sulfata ili 40%-tne kalijumove soli 800-1000 kg/ ha, amonijum sulfata 200-500 kg/ ha. Zemljište za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm. Posle oranja sve žile drveća treba prikupiti i spaliti, a zemljište poravnati i usitniti teškom drljačom ili tanjiračom.

Malinjaci veći od 5 ha treba da budu podeljeni na parcele veličine do 2 ha. Osnovni putevi u malinjaku treba da budu široki oko 5m da bi se mogla primenjivati mehanizacija.

Površinski usevi pogodni za pripremu zemljišta pre sadnje malina
POVRŠINSKI USEV LATINSKO IME DOZA SEMENA BILJNA MASA VRSTA USEVA/VREME SETVE INDIKACIJE
Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha 4.5-ll t/ha Zimski, jednogodišnji /kasno u jesen Suzbijanje alelopatskog korova. Dobra biljna masa. Nije pogodan kao domaćin nematodama i Pythium. Može se mešati sa ovsem, grahoricom i slatkom detelinom.
Heljda Fagopyrum esculentum,F. sagittatum 80 kg/ha 1-1.5 t/ha Letnji, jednogodišnji usev /rano leto Seje se na slabo kiselim zemljištima (pH). Koristi kalcijum i fosfor iz slabo plodnih zemljišta. Uništava korov. Ukoliko se ostavi ponovo rađa u sledećoj vegetaciji.
Neven Tagetes spp. 10 kg/ha   Letnji, jednogodišnji usev /rano proleće Uništava nematode. Slaba biljna masa.Sadnice koje se sade u leju mogu se koristiti samo na relativno malim površinama. Verovatno se teže nabavlja u većim količinama.
Sirak metlaš Sorghum bicolor 90 kg/ha 16-22 t/ha Letnji jednogodišnji usev /kasno proleće Uništava korov. Dobra biljna masa.
Zob Avena sativa 112 kg/ha 9-13 t/ha Letnji, jednogodišnji usev /rano proleće Prolećni usev brzog rasta. Zasejati pre zametanja semena. Seje se na slabo kiselim zemljištima (5.5pH). Može se sejati kao jesenji usev. Ne prezimljuje. Može se mešati sa ražom i grahoricom.
Ražna trava/italijanski ljulj Lolium multiflorum 22.5 kg/ha   Letnji, jednogodišnji usev /kasno proleće Odgovaraju mu teža zemljišta sa malom količinom azota. Dobra biljna masa. Meša se sa mahunastim usevima.
Ražna trava Lolium perenne 28 kg/ha   Višegodišnji usev /kasno proleće Suzbijanje alelopatskog korova.Dobra biljna masa meša se sa mahunastim usevima.
Detelina lucerka Medicago sativa 16 kg/ha 8 t/ha suvo /Višegodišnji mahunasti usev /proleće-leto Uspeva na zemljištima kiselosti (6-7 pH). Generalno uništava korov i uravnotežava nivo azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama. Može se mešati sa travama.
Bela detelina Trifolium repens 4,5 kg/ha 12-25 t/ha +40-270 kg N/ha Višegodišnji mahunasti usev/proleće-leto Zahteva kisela zemljiišta sa visokim nivoom fosfora. Generalno uništava korov i doprinosi uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama. Može se mešati sa travama i detelinom.
Crvena detelina Trifolium pratense 20 kg/ha 5,5 t/ha + 50 kg N/ha Višegodišnji mahunasti usev /proleće-leto Uspeva na zemljištima kiselosti > 5,6 pH i na više vrsta zemljišta. Generalno uništava korov i doprinosi uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama. Može se mešati sa travama.

Preuzeto sa sajta Agronomija, dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćen tekst : “Priručnik za proizvodnju maline”

Hemijski Sastav Maline, Hranljiva vrednost Maline

U ovom prilogu prikazaćemo hemijski sastav kao i hranljivu vrednost maline.

Težina ploda kod divlje šumske maline iznosi od 0,9 do 1,7 grama. Sastoje se od:

- voda: 85-88%,

- suva materija: 12-15 %,

- semenke i pokožica: 4,1-9,9%. 

Kod plemenite maline plod je težakod 1.7 - 8,5 g. Postoje i plodovi težine do čak 12 g. Sastoje se od:

- voda: 77,4-90,9 %,

- suve materija: 9,1 -22,6 %,

- rastvorljiva s.materija 8,0 -1 3,0 %,

- pepeo: 0,4 - 0,8 %,

- šećer: 3,4-6,9 %,

- kiseline: 0,6-2,6 %,

- Pektinske materija: 0,5-2,8 %,

- pentozani: 2,7 %,

- taninske i bojene materije: 0,1-0,3 %,

- azotne materije: 0,8-1,9 %,

- vitamin C: 12,8-53,2 mg %,

- pH 2,95-3,52.

U plodu se može pronaći i dosta aromatičnih materija, dok seme sadrži do 14,6 % masnih materija.

 

 

M a l i n a

Malinin plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju. Radi se o desertnom voću koje se u prehrambenoj industriji najčešće prerađuje u proizvodnji sokova, kompot, slatko džem,  sirup, vino, , marmelada, kandirano voće ,  prirodni liker, sladoled, malina u prahu i pulpi. Posle jagode predstavlja najznačajniju voćnu vrstu.

Malina se lako razmnožava. U odnosu na ostale voćne kulture ima nekoliko prednosti. Sa rodom počinje u prvoj ili drugoj godini (u zavisnosti od vrste i načina sadnje). Pun rod daje u trećoj godini nakon sadnje. zreli plodovi dospevaju u junu (i julu, opet zavisno do vrste) u vreme kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Najznačajniji proizvođači maline u svetu su Rusija, Poljska, Čile, SAD, Nemačka, Mađarska. Srbija poslednjih godina zauzima izuzetno značajno mesto sa proizvodnjom koja se povećava iz godine u godinu. U Srbiji se pod malinom nalazi preko 15.000 ha sa tendencijom daljeg rasta. U zavisnosti od novih sorti poslednjih godina započeto je širenje malinjaka i na tradicionalno (za nju) nepovoljna zemljišta poput vojvođanskih ravnica itd na kojima se sada uspešno uzgajaju.